Pročitala sam knjigu Good Bye Merry Melody u jednom dahu. Na trenutke sam samu sebe uhvatila da se smeškam dok čitam. Stvarno sam uživala čitajući. Na neke rečenice sam se vraćala da pročitam ponovo i ponovo, jer su tako upečatljive i moćne. Nikad ne bih rekla da je ovo prva objavljena knjiga.
Nada Čergić
Nije Meri Melodi Bulgakovljeva banatska košava da vas odnese ako ne stojite čvrsto na svojim nogama, već bački, spor zimski vetar koji ni poznu novembarsku kišu ne može da odnese iza prve lenije. Sećam se da je Andrić, nakon što je pročitao književni pokušaj mlade spisateljice, na njeno pitanje kako ocenjuje njen prvenac rekao: "Mlada damo, lako je napisati ljubavni roman gde se radnja dešava u Parizu ili Rimu. Pokušajte da napišete knjigu Ljubav na Grenlandu ili Južnom polu. Kada to napišete, slobodno mi se javite, pročitaću je i onda ću vam dati mišljenje".
Osnovnu temu svog romana Vladimir Pakuševskij nije razvio u megapolisu gde je ova pojava svakodnevna i ogoljena već naprotiv u malom Novom Brankovu gde svako poznaje svakog, što je bio poseban izazov za pisca da otkrije i razvije svoju temu. Bačko selo, novembarsko rano smrkavanje i kasno razdanjivanje pritisnuto niskim i beskrajnim oblacima kasne jeseni, kiša, široke seoske ulice "poznatog nam" imaginarnog susednog sela, černozemsko blato u ataru sela, magla, dati u slikarskoj tehnici "sfumata" u suprotnosti sa jasno i precizno "nacrtanim" likovima, kako psihološki, tako i dramaturški, poigrava se često u čitaočevoj mašti sa osećajem vremena u kom se radnja romana odvija, što je pored osnovne teme, koju naravno neću da otkrijem zbog onih koji roman nisu čitali, posebno zadovoljstvo imaginacije i transcedencije za čitaoca.
Iako pisac na dva ili tri mesta daje jasno određenje vremena u kom se radnja odvija, izuzetnim stilom pisanja, kontrastom "sfumata" i jasnog "crteža" nas vraća na momente, dok čitamo Meri Melodi, u neka "ta medena vremena", kada na trenutke možemo da zaboravimo u svojoj mašti na glavnu liniju romana, ma kako je do tog trenutka u čitanju percipirali. Ovakav stil pisanja je svojstven piscu koji zna bačku ravnicu, njena sela i široke šorove, bačke kuće i ljude koji u njima žive, koji je strpljiv kao bački vetar pozne kišovite jeseni u gradjenju dvostruke konstrukcije romana i koji je utemeljen ne samo obrazovanjem i vaspitanjem u kulturnu svest sveta koji opisuje, već i više od toga - arhetipski.
Goran Rodić
